У периоду Другог светског рата овај крај је био под окупацијом Немаца и Бугара који су ту држали под контролом важан железнички коридор који је спајао и служио за снабдевање непријатељских трупа на истоку и југу. Данашња школа у Долцу се иначе налази у железничкој згради коју су користили Бугари у Другом светском рату. Један од значајнијих окршаја са окупаторима се збио 24. јануара 1942. године када је главнина Сврљишко – нишавског партизанског одреда прешла Нишаву између Врандола и Црвене Реке код Шупљег камена и напала бугарску стражу да би себи омогућила прелазак на слободну територију у Заплању. Те године је ухапшен и интерниран у Норвешку космовачки учитељ Радивоје Плавшић.

После рата долази до миграције становника из планинских села у нижа насеља, у Црвену Реку, Насеље Долац и Врандол. Већ 1948. године Врандолци, чија су деца до тада ишла у школу у Црвену Реку и Крупац, дају приоритет изградњи школске зграде уместо зграде сеског дома, а међу заслужнијиима за ту акцију је био и деда Влада Соколовић – Шкемба. Томе је допринело и досељавање становника села Риња у Врандол и њихово масовно запошљавање на железници и каменолому. Школа је прављена до 1954. године, а већ наредне почиње да ради. Прву генерацију је чинио 21 ђак, које су учили учитељи Жика Николић звани Секирче и учитељица Зорица Миловановић.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s