Због страха од Турака Срби се повлаче у безбеднија планинска села. Турци одузимају и присвајају напуштену земљу и на њима азијатски освајачи насењавају српско становништво без земље. Тако су арбанашке крџалије (турски хајдуци) основале читлуке у атарима села Шпај и Црвени Брег крајем VIII века, а Татари су 1861. године основали глоговачки читлук. Чифчије (кметови, сељаци беземљаши) су основали село Лесковик на читлуку равнодолског спахије, неког Шаћира.

Само насеље Црвена река су основали Турци пре око два века ради обезбеђења пута и потреба путника који су пролазили тзв. царском џадом. Средином XIX века, значи убрзо по оснивању, досељавају се прве српске породице. Међутим, повлачећи се из Милошеве Србије 1861. и 1864. године, око педесет породица Татара и Черкеза се насељавају у Црвеној Реци и подижу џамију и чесму оснивајући њихово највеће насеље у Србији. Срби се због њих повлаче у Топоницу, на сигурно.[1]


[1] Михајло Костић Белопаланачка котлина, Географски институт “Јован Цвијић“, Београд 1970.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s