Овај крај су због свог значаја и богатстава често пљачкали и разарали. Хуни су половином V века почели да ослабљују Византијско царство а Словени су почели да насељавају од VII века и да полако потискују Византинце. Тако је забелеђено да је овај крај био под влашћу Немањића до 1190. године када га Византија враћа под своје. Поново је у оквиру Српског царства у време владавине цара Душана Силног. Са пропашћу српског царства и ова област пада под турску власт, али као један од последњих бастиона одбране Балкана од најезде Османлија. У једном од оскудних записа средњевковних путописаца помиње се овај крај као поприште неправедно заборављене Куновичке битке која се десила на простору Плоча код села Тамњанице и, предпоставља се, код данашње железничке станице. У путописној монографији Србија, Феликс Каниц са одушевљењем пише о тој великој победи хришћанске војске, последњој пред пад Србије у петовековно ропство:

“Заједно с војском српског деспота Ђурђа Бранковића, хришћанска војска је 1443. годинепродрла преко Софије до Златице. Међутим, све што је освојено морало се напустити када је необично оштра зима онемогућила задржавање на пустом, неплодном планинском земљишту и Мурат с јаком војском кренуо према Софији. Почело је повлачење преко Пирота ка Нишу, при чему је првих дана јануара заштитница, под заповедништвом деспота Бранковића, била увучена у озбиљну борбу на Црвеној реци са Турцима који су хришћанској војсци били за петама. Схватајући опасност која је претила ,Краљ и Хуњади, који су већ били стигли у Куновичку клисуру, пошли су назад. Пешадија је остала тамо ради заштите коморе. После тешке и оштре борбе при месечини, вероватно код данашње железничке станице Црвене Реке, султанова војска се дала у бекство. Њен логор с великим пленом је заузет. Муратов зет Мехмед-челебија и неколико паша су заробљени, а један близак султанов рођак, са хиљадама палих муслимана, сахрањен је у месту Тамњаница… Борбу у Куновичкој клисури су песници, нарочито Далматинци Палмотић, Гундулић и други прославили у заносним песмама.“[1]


[1] Феликс Каниц Србија,

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s